Океј, верујем да су многи упознати са овом предузећем основаним у Ниш-у, у циљу транспорта људи на градским, међуградским и међународним линијама....Дакле да пређемо на ствар. Ја сам из Алексинца, неких 30-ак километара од Ниша, не поседујем возачку дозволу и због тога сам принуђен да користим аутобус. Верујем да није случајност, али, када год кренем за Ниш, углавном је аутобуска станица пуна, поготово аутобуси за Ниш. Дакле поука досадашње приче јесте да Ниш-експрес нема проблема са мањком путника, па да то буде изговор за....Да пређемо на суштину целе приче, цена аутобуске карте Алексинац-Ниш је  320дин, у једном правцу (док су ту аутобуси неких мањих предузећа, или такозвани "Бели-Аутобус" бар их тако ми Алексинчани зовемо, код којих  можете купити карту за невероватних 180-200дин. а притом стићи за исто време и седети у исто-удобном седишту. Дакле разлика је неких 120-140дин. Не ово није крај, у Ниш-у си принуђен да купиш и перонску карту по цени од (ако не грешим) 100дин. Мислите да је то све ? па наравно да није, постоје доста људи који су на кнап са парама, и некако скрпе тачно за карту до куће, е па за вас који се некада нађете у тој ситуацији, имам једно упозорење, драги моји не д'о бог да вам се, да ме извинете, припиша или прикења јер Експресовци и то наплаћују скромних 30дин. (Док сам у БГ-у кењ'о за џабе)
Па да сведемо рачуницу, карта 320+320 = 640 перонска 100 = 740 и да се искењам у инат 30 = 770 Алексинац-Ниш сем ако не узмеш неке повратне и та срања, али то не мења њихову бахатост према муштеријама, сматрам да све то може бити јефтиније а да притом власници остану пуног џепа...

Ау, да, ево и један бонус, пошто сам заборавио да га убацим изнад.
Не заборавимо да су аутобуси који иду преко села, катастрофа, немају грејање а не д'о бог да седите до прозора, у најбољем случају ће после само глава да вас боли од промаје...  

Данас је лако препознати коруптивног човека, то је обично онај који је у првим редовима под маском у борби против истих. 
Волео бих да чујем причу неког политичког високо функционера, доктора медицинских наука... којом брзином се мењају сцене у глави, са питањем "Шта све могу купити са 500+$". А једини услов је да се одрекнеш своје моралне стране, ништа лакше, зар не?  

Прошло је нешто више од годину дана после средње школе и могу званично да потврдим, ПУТ ДО УСПЕХА НИЈЕ АСФАЛТИРАН!. Када зарониш у свет ван школског дворишта, нађеш се у мрачном тунелу са фењером у руци, излаз из истог значи успех, ех сад, и није баш тако лако као што изгледа. (Бар не за оног чији ћале није председник странке, или неко високо позиционирано политичко говно) И тако, ти у тунелу, фењер у руци, кад оно, светло на крају тунела, сав срећан захваљујеш астрологу из блица што ти је исписао тако добар хороскоп, са осмехом на лицу трчиш ка светлу, што си близи истом, све више тај осмех бледи, јер је светло све мање. Напокон си стигао и са великим разочарењем испред себе видиш подједнако наивну особу са фењером и схватиш да ће путовање до успеха ипак потрајати. Али још важнија лекција је та да је хороскоп у блицу срање, које је ту само да замаже празне делове странице.