Прошло је нешто више од годину дана после средње школе и могу званично да потврдим, ПУТ ДО УСПЕХА НИЈЕ АСФАЛТИРАН!. Када зарониш у свет ван школског дворишта, нађеш се у мрачном тунелу са фењером у руци, излаз из истог значи успех, ех сад, и није баш тако лако као што изгледа. (Бар не за оног чији ћале није председник странке, или неко високо позиционирано политичко говно) И тако, ти у тунелу, фењер у руци, кад оно, светло на крају тунела, сав срећан захваљујеш астрологу из блица што ти је исписао тако добар хороскоп, са осмехом на лицу трчиш ка светлу, што си близи истом, све више тај осмех бледи, јер је светло све мање. Напокон си стигао и са великим разочарењем испред себе видиш подједнако наивну особу са фењером и схватиш да ће путовање до успеха ипак потрајати. Али још важнија лекција је та да је хороскоп у блицу срање, које је ту само да замаже празне делове странице.